Univerzitetski UNESCO Klub - Epidemija HIV infekcije

Epidemija HIV infekcije

Sida (od fr. SIDA (Syndrome d'immunodéficience acquise); engl. AIDS (acquired immune deficiency syndrome) je polno prenosiva bolest koja predstavlja poslednji stadijum infekcije organizma virusom humane imunodeficijencije (HIV), a karakteriše je progresivno slabljenje imunskog sistema.Postoji razlika između pojmova HIV pozitivna osoba i osoba obolela od side. HIV pozitivna osoba je zaražena virusom (HIV-om), ali to još uvek ne znači da ima sidu. Do pojave bolesti može da prođe vremenski period od dve do deset godina.

 

Virus se najčešće prenosi seksualnim putem, a nešto ređe preko zaražene krvi, sa zaražene majke na dete tokom trudnoće, porođaja ili dojenja itd. Virus se ne može preneti uobičajenim socijalnim kontaktima, niti putem životinja. U cilju prevencije, u mnogim zemljama se sprovode različite aktivnosti sa svrhom edukacije ljudi o načinu prenošenja virusa i merama koje se mogu preduzeti kako do infekcije ne bi došlo. Za sada ne postoji efikasan lek ili vakcina, koji garantuju izlečenje. Ipak, antiretroviralni lekovi mogu da produže period trajanja infekcije i odlože ulazak u fazu side.

HIV I AIDS u svetu

Prema procenama UNAIDS-a od početka HIV epidemije zaključno sa 2012. godinom u svetu je oko 75 miliona osoba inficirano HIV-om, dok je 36 miliona osoba umrlo od AIDS-a.Prema istom izvoru podataka krajem 2012. godine u svetu je 35,3miliona osoba živelo sa HIV-om (32,2 -38,8 miliona), što je za 18% više u odnosu na 2001. godinu (30 miliona). Procenjeno je da je tokom 2012. godine 1,6 milona ljudi umrlo od AIDS-a u svetu, što predstavlja smanjenje za 30% u odnosu naprocenjenih 2,3 miliona umrlih 2005. godine. Kao i prethodne godine, procenjeno je da je tokom 2012. godine 2,3 miliona osoba novoinficirano HIV-om u svetu, što je 33% manje u odnosu na 2001. godinu (3,4 miliona), od kojih je bilo 260.000 dece uzrasta do 15 godina (za čak 52% smanjenje u odnosu na 2001. godinu – 550.000).

Strategija UNESKA

Statistike govore da se svake 14. sekunde u svetu jedna osoba inficira hiv-om, prosečno 7000 ljudi na dan, uzrasta ispod 25 godina. Svesni ovako velikog globalnog problema svaki sektor UNESKA doprinosi i nastavlja da jača sveobhvatne nacionalne odgovore na epidemiju, razvojajući svoju strategiju.

http://unesdoc.unesco.org/images/0019/001931/193118e.pdf

Starategija formuliše osnovne radnje UNESKA u ovoj oblasti kroz viziju, ciljeve, načela i dugogodišnje iskustvo rada. Takođe, opisuje zalaganje UNESKA i ispunjavanje obaveza pod UNAIDS-om (Svetska zdravstvena organizacija o HIV virusu i sidi), ističući je kao vodeću organizaciju za prevenciju HIV-a u obrazovnim institucijama. UNESKO ostvaruje svoj rad kroz univeralni pristup programa prevencije, lečenja, brige i podrške. Pet osnovnih aktivnosti UNESKA:

  1. Zagovaranje i podrška evidentiranih i dokazanih politika i praksa
  2. Politika i programske smernice
  3. Tehnička podrška i jačanje kapaciteta
  4. Koordinacija I harmonizacija
  5. Praćenje, vrednovanje I ocenjivanje napretka

HIV i AIDS u Republici Srbiji

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut" od početka epidemije, 1985. godine, pa do 20. novembra 2013. godine u Republici Srbiji su registrovane 2962 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 1678 osoba obolelo od AIDS-a (57% svih registrovanih HIV pozitivnih osoba), dok su 1154 osobe inficirane HIV-om umrle (1058 od AIDS-a, a 96 od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom).
Grafikon 1. Broj registrovanih HIV pozitivnih osoba, obolelih i umrlih od AIDS-a u Republici Srbiji u periodu 1984–2012.godine

• U periodu januar – novembar 2013. godine novodijagnostikovano je 109 osoba inficiranih HIV-om.
• U istom periodu kod 32 osobe je dijagnostikovan AIDS (sida), dok je 14 osoba umrlo od AIDS-a.

Međutim, procene UNAIDS-a ukazuju da u našoj zemlji još oko 1800 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Naravno da bi svako testiranje na HIV trebalo da bude dobrovoljno uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da uđu u program praćenja i kontrole sopstvene HIV infekcije, odnosno u program lečenja koji daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji, te je danas HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim specifičnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.